BAKIR NAKAŠ ZA NOVI.BA

Bh. političari nemaju stida, njihova želja je da BiH bude cijela iz tri dijela

27.07.2016 - 12:33 | Vijesti >> Bosna i Hercegovina
 

Danas je 27. juli - Dan ustanka naroda BiH, dan kada je u BiH počela borba protiv fašizma. Organi države, a samim tim i entiteta ne mare za početak borbe protiv fašizma. Među rijetkim koji obilježavaju ovaj datum su članovi Saveza antifašističkih i boraca Narodnooslobodilačkog rata Bosne i Hercegovine.

Za Novi.ba govorio je dr. Bakir Nakaš, predsjednik SABNOR-a. 

Mnogi 27. juli smatraju najsvjetlijim trenutkom u historiji BiH, zašto je to tako?

-Sigurno da je to tako. Ako računate da je u porobljenoj Evropi u jednom trenutku narod BiH shvatio da fašizam ne vodi ka dobrom i bez ikakvog načina da osigura adekvatnu pripremu i opremu podigne ustanak gotovo goloruk - sa vilama, sa ručnim pištoljima, puškama - dobijete odgovor na to pitanje. Sloboda i sigurnost građana bili su daleko značajniji nego li goli život, i iz tog razloga to bi praktično značilo da je 27.07. jedan od najsvjetlijih trenutaka u kojem se narod BiH svojom voljom, bez ičijeg uticaja digao na ustanak. Potom se priključio i proglas Komunističke partije i onda je došlo do objedinjavanja ustaničkih pušaka i u Hrvatkoj, i nekim drugim zemljama.    

Gdje je danas antifašizam, odnosno, fašizam u BiH?

- Ako slušate sve one koji se smatraju relevantnim, a to su partije koje su na vlasti, koje je žele ili koje su u opoziciji - od svih njih ćete imati odgovor da su oni na tragu antifašizma i da je on ugrađen u njihove programe. Međutim, samim tim  da oni forsiraju više nacionalno i propagiraju zaštitu nacionalnih interesa jednog naroda - govori da je cijela ta priča daleko od antifašizma, a da je puno bliža fašizmu. Iz tog razloga mislim da je u ovom trenutku deklarativno jako puno antifašizma , a u obrazovnom sistemu gotovo da ga nema nikako. S druge strane, fašizam u svim svojim oblicima i kroz pojavu neofašizma, i kroz globalizaciju, i svoje ekonomske uticaje, i uništavanje privrede danas praktično vlada Bosnom i Hercegovinom.   

Budući da bh političari rijetko obilježavaju ovaj datum, je li moguće da se oni možda čak i stide ovog datuma?

- Pa vidite ja ne bih rekao da se oni stide jer oni nemaju stida. Oni da se stide oni bi se stidili sebe i situacije do koje su doveli BiH, i o čemu se sve pregovovra i dogovora. Danas se pregovara o elementarnim principima ljudskih prava, koja se gaze na svakom koraku - znači, oni nemaju stida. Ono što je zanimljivo je da su npr. na lokalnom nivou u Sarajevu i Tuzli dali određeni značaj ovom datumu ali je njegovo obilježavanje pasivno jer se vjerovatno boje vladajućih stranaka,  koje mogu imati neke negativne implikacije na njih. Ono što najviše pogađa je da oni koji danas predstavljaju državu BiH, a koja je dobijena Ustankom 27.07. jer tada su stvoreni njeni temelji, oni koji bi trebali da budu zaštitnici takvog sistema i poretka oni ga potpuno zanemaraju. Razlog tome je jako prost - BiH je bila stvorena kao jedinstvena država 3 konstitutivna naroda i narodnosti, međutim njihova želja je da BiH bude cijela iz tri dijela i u tim pretenzijama tolike nezavisnoti za pojedine narode i toliko nastojanja prava na teritoriju, jezik, obrazovanje i sve što ih time sljeduje u suštini je u suprotnosti od onog za šta se narod digao 1941. godine - a digao se da zaštiti jedinstvo BiH!

Kako komentirate uništavanje i nebrigu o spomenicima antifašizma u našoj zemlji, šta nam to zapravo govori?  

- To je samo potvrda cijele ove priče. Ono što danas najviše boli je nemar vlasti koja je dužna da vodi brigu o tim spomenicima jer su oni dio historije. A ovo što su išarani i što imaju nekakvu tendenciju da budu zidovi na kojima će neko izražavati svoju umjetničku sposobnost možda na zapadu bude i prihvaćeno kod nas, nažalost, te šare nisu takvog karaktera, nisu tako naivne, te šare govore o neofašizmu i fašističkim simbolima koji promovoriaju četništvo, ustaštvo i sve ono što je pobijeđeno '45. godine, a danas se rehabilitira na sva otvorena vrata. Ja se ne bih začudio da uskoro neko iz regije od onih koji su već rehabilitirali nešto, npr. četnički ili ustaški pokret, zatraži da se vrši revizija Ninberškog procesa. Možda se neko i zapita je li bilo pravedno suđenje Höringu ili Himleru, možda im nismo dali šansu da ulože žalbu pa da ta žalba bude razmatrana na Apelacionom vijeću... kao da su Jevreji, Srbi, Muslimani, Romi, ljudi iz Srebrenice i svi ostali koji su pobijeni imali pravo da se žale... Kome su imali pravo da se žale? Ali danas je sve moguće i ništa više ne iznenađuje. 

 

NAJGLEDANIJI VIDEO DANAS NA PORTALU: